Награђени темати

Основна школа "Милица Милошевић", Јагњило

header skola MILICA

Детаљи: Датум креирања 07 фебруар 2024

Свако дете на овој планети је дар од Бога, као што је и свако дете посебно. Тако каже моја мама. Некада давно испричали су велики жупан Стефан Немања и његова супруга Ана, колико је њихов син Растко Немањић био посебно дете, како за своје родитеље тако и за сав народ.

Рођен је као Растко Немањић, око 1175. године и био је њихово најмлађе дете, како се то у народу каже, мезимац своје породице. Још као мали волео је да учи од старијих и занимале су га многе ствари које другу децу нису толико. Као младић добио је од оца на управу Захумље. Родитељи су очекивали да ће он наследити пут свога оца и браће у владарским пословима, али Растко је од малих ногу поред тога што је волео да учи показивао интересовање и за духовни живот. Око 1192. године он напушта двор свога оца и одлази на Свету Гору. У манастиру је примио монашко име Сава. Као монах Сава је убрзо стекао поштовање због своје побожности, мудрости и знања. Народу је постао најсветији, духовни вођа и учитељ. Био је српски принц, монах, игуман манастира Студеница , књижевник, дипломата и први архиепископ српске православне цркве. Заједно са својим оцем подигао је манастир Хиландар. Оставио је и више писаних дела. Образујући будуће службенике православне цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку.

Српска православна црква га слави као као Светог Саву 27. јануара. Дан Светог Саве обележава се као црквени празник и као школска слава.Тога дана деца се посебно радују, као што се и ја радујем јер сам вам укратко испричала колико је Свети Сава био посебан својим родитељима, браћи и српском народу.
Ми ћемо и даље учити о њему, причати са пуно љубави и поштовања и преносити његова дела с колена на колено.

Николина Ризнић 4/1

Детаљи: Датум креирања 19 април 2023

СВЕТИ САВА

Свети Сава представља симбол вере, културе и националног поноса, његова светлост и мудрост су надахнули многе генерације и уткане су у темеље српског народа.

Рођен у краљевској породици као Растко Немањић, био је син великог жупана Стефана Немање и његове жене Ане. Растко је у раној младости осећао да је предодређен за други пут од онога који су му наменили, да треба да напусти ратничке стазе које су његова браћа Вукан и Стефан Првовенчани желела да следе и да се треба посвети Богу. Осетио је позив ка духовном животу и предано се посветио читању светих књига и учењу о хришћанској вери. Његова жеља да служи Богу и народу водила га је ка животу монаха, а његов одлазак на Свету Гору и замонашење представљају прекретницу у животу и историји српског народа. То је био један од највећих изазова у његовом животу, али и највећи успех, јер је од тада носио име Сава.

Као човек од велике вере и љубави према свом народу, Свети Сава је постао један од највећих српских светитеља и његова дела су остала непроцењива баштина коју су нам оставили наши преци. Оснивање манастира и школа, изградња цркава и храмова, превођење светих књига и ширење хришћанске вере су само нека од дела која су оставили неизбрисив траг у српској историји. Његова мудрост, смиреност и скромност су биле пример свима, а његова духовна снага и вера у Бога су га водиле кроз животне изазове и искушења. Његова личност и дело представљају извор инспирације за све оне који траже смисао и сврху у животу.

Свети Сава је био човек који је својим животом и делом показао да су вера, љубав и знање најдрагоценији дарови које можемо поседовати. Његова неуморна борба за добробит свог народа и човечанства, остаје и данас вредан пример за све нас да следимо његов пут и да се трудимо да чинимо добро у свету који нас окружује.

Викторија Поповић VI1

Детаљи: Датум креирања 27 март 2018

Рекло би се да су све приче о великом просветитељу, Светом Сави, већ испричане. Ипак те приче трају вековима и само их тако можемо сачувати од заборава. Светосавље је највеће духовно добро српског народа. Слога, знање, добре намере одређују сваког појединца, а лик и дело Светог Саве треба и мора да буде водиља у сваком времену.

Свети Сава је симбол српства, он је оплеменио наш народ учећи га шта је част, достојанство, љубав, мирење, праштање. Свети Сава је витез чије је оружје знање, копље добра воља, а штит отворено и широко срце. Дело овог просветитеља је једна отворена књига која нас учи скоро осам стотина година. Следећи њега, на добром и исправном путу смо. То дугујемо себи , а и младим нараштајима. Будућност негујемо чувајући прошлост.

Знање оплемењује, мења и подстиче човека да савлада многе изазове. Суштина је управо у томе. Да спознамо себе и свет око себе. Велика је мудрост искористити време . То је једино на шта не можемо да утичемо. Оно нехајно пролази и једино што морамо да урадимо јесте да искористимо сваки тренутак. Да будемо добри људи увек и свуда.

Улажимо у будућност чувајући и негујући светле примере од заборава. Нема великих дела без великих људи. Свети Сава је пример тога. Хвала вам што нам помажете да будемо истрајни на том путу.

Српски принц и монах, први српски архиепископ и просветитељ, баштином коју је подарио своме роду буди оно што је највредније у нама, а то је вера у моћ знања, племенитих дела и сваког другог чињења чији је смисао очување српског рода и имена, слоге и јединственог српског писма и духовности.

Данас, славећи име великог српског просветитеља и његових дела која кроз векове непрекидно трају, узвраћамо оним чему нас је он учио: знање, човекољубље и доброта, врлине које су красиле и његов лик.

Младен Пантић VIII/1

Детаљи: Датум креирања 27 март 2018

Када кажемо Свети Сава прво што помислимо је школска слава. Тако је и њему, најмлађем сину великог жупана Стефана Немање највећа и прва љубав била књига.

Његов живот је почео 1175. године. Растао је у граду Расу, на двору својих родитеља уз своја два старија брата Вукана и Стефана. Од малих ногу видела се јасна разлика између њега и остале деце. Док је детињство друге деце пролазило у игри и несташлуцима, мали Растко је дане свог детињства проводио у свом кутку препустивши се књигама и науци. Године су се смењивале као жуто лишће са грана и Растко је већ постао млад момак од 17 година. За њега је отац већ сковао планове, видео га је као будућег жупана уз своја два брата, желео је да му уступи део свог царства на управљање. Али осетљив и меког срца, Растко није могао себе да замисли на коњу јурећи у рат да убија да би ширио своје царство. Никакво благо, дукати и власт ије Растка чинило срећним. За њега је судбина имала други пут. Отац Немања није ни слутио шта је његов син наумио. Идеја родитеља да га ожене и да буде само један у низу српских владара, Растку се није допала па се према легенди 1192. године одрекао многих задовољстава у којима је могао да ужива целога живота. Једне ноћи, искрао се са двора и побегао је са монасима пут Свете Горе, у један руски манастир где се замонашио и добио име Сава. Монаси су му дали веће поклоне од блага и круне које су му нудили родитељи. Од њих је добио мудрост, неизмерну доброту и велико срце у које је могао свако да стане. То што су га монаси научили није могло да се пореди ни са једним богатством. Сава је волео друге више него себе и провео је свој живот чинећи добра дела. Свака мајчина суза патећи за њим вредела је јер је Сава много више оставио свом народу борећи се за оно пто је свето, а не за власт и територију. Своје школовање је наставио у манастиру у Цариграду. Знање које је стекао није себично чувао већ је учио сој народ. Отварао је школе да би пружио знање и сиромашнима. Постао је први српски архиепископ. Мирио је своју браћу Вукана и Стефана. Убедио је свог оца да подиже цркве и школе свом народу. Преминуо је у Бугарској 1236. године.

Свети Сава је свом народу пружио више него било који владар и тиме заслужио да постане светац и да га људи славе. Показао је људима да су лепа реч и памет јача од мача и војске.

Марија Гавриловић, IV/1

Детаљи: Датум креирања 27 март 2018

Био једном један велики жупан и имао три сина. Почиње скоро као бајка, али ова прича се заиста десила. И гле, чуда, говори о најмлађем сину. Он није ишао да убије чудовиште и спасе принцезу, али је сигао да убије незнање и спасе своју државу од грађанског рата.

Растко Немањић је рођен 1.2.1174. године у Расу. Био је најмлађи син Стефана Немање и брат краљева Вукана и Стефана. Од малих ногу показао је племенитост и мудрост. Његов отац је планирао да управо њему повери власт над државом након своје смрти, иако је у то време био обичај да најстарији син наследи оца. Међутим, Растко је имао другачије планове. Није маштао да предводи армију у походе, већ је желео да научи што више и што већем броју људи пренесе своје знање. Најрадије је време проводио међу монасима, који су у то време били једини писмени људи. Са само 15 година Растко је добио дворац и област на управу али није нарочито уживао у том поклону. Штавише, само две године касније побегао је из сопственог дворца, што би била нека средњовековна верзија бежања од куће. Упутио се у Грчку, у манастире на Светој гори, где се налазила права ризница књига. Отац је послао потеру за њим, али она је закаснила: Растко се већ замонашио у манастиру. Можда се питате зашто га нису вратили на двор? Тада се веровало да би такав потез навукао страшну небеску казну, па чак и један владар је морао да призна пораз. Након крунисања брата Стефана 1221. године радио је на јачању црквене организације и подизању духовности српског народа. Написао је или приредио неколико дела поглавито организацији цркве. Најзначајнији су : Законоправило, Хиландарски типик, Студенички типик и Житије Светог Симеона. На Светој Гори је заједно са оцем Немањом обновио манастир Хиландар, а уз његово име помиње се и оснивање манастира Жића у Србији. Међутим, оно што је деловало као пораз, убрзо се показало као исправна одлука. Сава, како је гласило Растково монашко име, наставио је предано да учи и подучава друге. Након Немањине смрти, када су се његова браћа Стефан и Вукан посвађали око власти и умало започели грађански рат, Сава је дошао на двор и помирио их. Тиме је спречио да млада српска држава нестане пре него што се заиста и развила. Захваљујући њему, у Србији су се умножиле књиге и преписивачке школе. Тада није било штампарија већ су се књиге преписивале.

Због своје просветитељске мисије Сава се сматра заштитником просвете. Датум његове смрти, 27.јануар , обележава се као дан Светог Саве.

Анђела Адамовић IV/2